PVC je polimer – to je veliki molekul sastavljen od manjih molekula. Molekul polivinil hlorida (PVC) je sastavljen od Ugljenika (C), Vodonika (H) i Hlora (Cl). Ugljenik je osnovni element živog sveta i organske materije na zemlji, Vodonik je najrašireniji element u atmosferi koga svaki dan udišemo, tako da može da se kaže da su ova dva elementa potpuno neškodljivi. Jedino je hlor nepoznatica.
Njegova primena je vrlo raširena, na primer, gradska voda je u većini slučajeva tretirana hlorem, tako da ga pijemo svaki dan, u bazenima se isto tako baca hlor zbog dezinfekcije, koristi se u mnogim lekovima. On je opasan jedino ako je prisutan kao slobodan radikal, pošto kao takav vrlo lako ulazi u hemijske reakcije sa drugim elementima.
Proizvodnja Polivinil Hlorida
Hlor koji se koristi za proizvodnju PVC-a se izdvaja iz kuhinjeske soli (50% težine PVC-a je iz soli) čiji je hemijski naziv natrijum-hlorid (NaCl). Nizom procesa molekul soli se „cepa“ i dobijaju se Na+ i Cl- joni. Oni se još zovu i slobodni radikali, (ili samo radikali) i imaju osobinu da su hemijski vrlo reaktivni, posebno jon hlora. Ako je u blizini ljudska ćelija, pokužaće da se „veže“ i sa njom, i na taj način može da prouzrokuje kancer. Nisu problem slučajne izloženosti, ali ako se to dešava hronično kod nekih ljudi je moguća pojava raka.
Dalje u proizvodnom procesu za dobijanje PVC-a jon Cl- se vezuje sa etilenom ili acetilenom i dobija se Vinil Hloridni Monomer (VCM). VCM je vrlo zapaljiv i ekspolzivan gas, poseduje opojna svojstva (slično hloroformu). Treba ga vro pažlivo transportovati i skladirati. On sadrži radikalni atom hlora, i baš je ovo jedinjenje to koje podiže kontraverze u ekološkim krugovima. Ranije nije se znalo o njegovom kancerogenom efektu i radnici su bili svakodnevno izloženi dejstvu udisanja, a neki od njih su oboleli.
Vinil hloridni monomer se pod pritiskom utečnjava i kao takav se unosi u reaktor za polimerizaciju koji sadrži vodu i agense za suspenziju, koji pomažu (katalizatori) u burnoj reakciji polimerizacije da se dobije polivinil hlorid. Kada se VCM na ovaj način procesuira, dobija se molekul Polivinil Hlorida (PVC) koji je stabilan, inertan (ne ulazi u rekacije sa drugim jedinjenima) i vrlo bezbedan.
DRUGI „OPASNI“ ELEMENTI U PVC-U
Plastifikatori (ftalati) koji se dodaju PVC materijalu da bi se dobila mekost i elastičnost. Oni su na listi Greenpeaca kao materijali koji bi trebalo da se zabrani, ali još nije dokazano da je štetan po ljudsko zdravlje.
Dioksin – kada Polivinil Hlrid gori na veoma visokim temperaturama oslobađa se dioksin koji je veoma toksičan i kancerogen.
PVC je materijal koji se upotrebljava za razne proizvode (PVC stolarija, ambalaža, žice, kablovi, građevinski elementi, i td) već više decenija, tako da se slobodno može zaključiti da je to velo pouzdan i bezbedan materijal.
Ako je na početku njegove primene i bilo nekih industrijskih hazarda, sada su ti problemi rešeni i može mu se verovati.
