ENERGETSKI BALANS PROZORA

ENERGETSKI BALANS PROZORA

Kada govorimo o energetskoj efikasnosti prozora, obično se smatra da su energetski efikasni oni prozori koji onemogućavaju da toplota napušta objekat. Međutim, u novije vreme energetski balans postaje prihvaćen kao koncept koji bolje objašnjava korisnost prozora u smislu većeg komfora i smanjenja emisija štetnih gasova koji neminovno nastaju kada se električna energija troši na grejanje ili hlađenje.

Veliki prozori greju danju ali daleko više hlade noću, pa se preporučuju samo u toplim krajevima

Gubitak toplote i provođenje sunčeve toplote

Energetski efikasni prozori koji poseduju nizak faktor gubitka toplote (U) smanjuju potrebu za grejanjem jer se toplota duže zadržava u objektu, te se ovaj tip prozora preporučuje za klime u kojima je najvažnija zaštita objekta od spolnje hladnoće, kao što je slučaj sa severom Evrope. Međutim, takav tip prozora nije najpogodiniji za toplije krajeve. U podnebljima u kojima se beleži veliki broj toplih dana jednako je važno da prozori mogu da provode sunčevu toplotu (SHG – solar heat gain) kako ne bi bilo potrebno uključivati grejanje tokom prelaznih godišnjih doba, budući da toplota sunca tada može biti dovoljna da greje objekat.

U najtoplijim krajevima prioritet je smanjivanje potrebe za korišćenjem rashladnih sistema i u tom slučaju najvažnije je da prozori ne prenose toplotu iz spoljne sredine u objekat, čak i ako će u neki slučajevima, tokom prelaznih perioda, to značiti da se objekat neće grejati korišćenjem spoljne toplote.

Klimatske zone Evrope

Evropa se može podeliti u pet zona kada je reč o idelanom tipu prozora:

• U severnim krajevima, gde su temperature najčešće niske, najvažnija je izolacija;
• Duž atlantske obale, gde su temperature umerene cele godine, ali ne i visoke, najvažnije je da prozori prenose toplotu u objekat;
• U Centralnoj Evropi, gde su zime hladne a leta topla, traže se prozori koji imaju što izraženije obe funkcije (Srbija pripada ovoj grupi);
• U Rusiji, Ukrajini i baltičkim zemljama leta su takođe topla ali kraća a zime su duže i oštrije, tako da su najpoželjniji prozori koji vrše izolaciju ali imaju barem prosečnu vrednost solarne provodljivosti;
• U Južnoj Evropi, gde se više energije troši na hlađenje nego na grejanje, potrebni su prozori koji neće dozvoliti prenos toplote iz spoljne sredine u objekat.

Zavisno od klime, za svaku regiju moguće je odrediti odnos U i SHG koji će predstavljati najbolji energetski balas, tj. u najvećoj meri smanjiti potrebu za korišćenjem električne energije, bilo za grejanje ili za hlađenje.

Čak i u hladnim krajevima poželjno je da prozori dobro provode sunčevu toplotu, jer se na taj način dodatno smanjuje račun za grejanje, tako da je u skandinavskim zemljama prihvaćen standard da prozori moraju posedovati dobru SHG vrednost iako nema mnogo spoljne toplote.

Energetski balans

Najbolje U vrednosti kreću se oko 0.5 za trostruke prozore, odnosno 1.1 W/m²K za dvostruke prozore i najbolje SHG vrednosti oko 0.4 za trostruke prozore i 0.5 za dvostruke prozore. Primetićete da što je više slojeva stakla raste izolacija ali se smanjuje mogućnost provođenja sunčeve toplote, tako da su potrebni najbolji materijali i dizajn da bi prvi faktor (gubitak toplote) bio što niži a drugi (provođenje sunčeve toplote) što viši.

Snimak termalnom kamerom pre i posle postavljanja efikasnih prozora – na levoj slici vidi se gubitak toplote kroz stare prozore.

Generalni zaključak, koji prihvata sve veći broj zemalja, glasi:

Kupcima je potrebno predstaviti efikasnost prozora kroz jednostavnu skalu, na kojoj će najbolju ocenu imati prozori koji imaju što nižu U vrednost i što nižu SHG vrednost.

Ova potreba da se pronađe energetski balans na pola puta izeđu dve vrednosti posebno važi za Srbiju, u kojoj su leta sve toplija i potrošnja energije na hlađenje se u mnogim domovima približava potrošnji energije na grejanje, tako da je potrebno odabrati prozor koji ima što bolji balans između dve vrednosti.