Veliki broj ljudi misli da je recikliranje PVC-a postupak koji se dobija lošiji materijal i imaju dilemu je da li PVC može da se reciklira, odnosno kakav je kvalitet stolarije dobijene od recikliranog Polivinil hlorida (PVC).

Da bi se shvatio proces recikliranja Polivinil Hlorida, mora se znati proces ekstrudiranja (istiskivanje) i činjenica da se još tokom proizvodnje PVC-a njemu dodaju razni aditivi kako bi se recikliranje PVC-a olakšalo. U tom procesu oni se razgrađuju, osim spoljašnjih i unutrašnjih lubrikanata (smole) koji se u svakom ciklusu delimično gube. Proizvođači ih apliciraju u količini koja je dovoljna za nekoliko ciklusa istiskivanja i recikliranja. Razlog je bazično ekonomski. Proces ekstrudiranja je vrlo skup proces pošto se traži velika tolerancija (manje od mm) u dimenzijama i moguća je pojava velike količine otpada. Smatra se da ako je otpad veći od 10% proizvod više nije isplativ, tako da kompanije imaju direktan interes da ulažu u reciklažne tehnologije.

Kada se sastojci mešaju, to se radi u miskeru pri temperaturu od 1500°C, velikom brzinom, a onda se hlade na temeperaturi od 760°C. Ako se ovaj proces uradi više puta, kvalitet je bolji zato što se sastojci (posebno akrilni polimeri) bolje mešaju i veze između njih su snažnije i bolje. To možemo da uporedimo sa pravljenjem hleba – koliko ga duže mesimo, to je on bolji.  Ukoliko se svi sastojci u PVC-u ne spoje dobro, materijal postaje veoma krt, tako da je potrebna dodatno ekstrudiranje i svako novo istiskivanje u ekstruderu donosi bolju mešavinu.

Proces može da se ponavlja sve dok se količina smola ne smanji toliko da površina materijala dobije narandžastu boju. Ovo ne znači da recikliranje PVC-a dovodi do degradacije materijala, nego je dobio neželjenu boju koja može da se promeni tehnikom farbanja, ali proizvođači ipak ne idu dalje sa ovim procesom, pošto je sledeća faza žutilo koje znači da je molekul PVC počeo sa raspadanjem.

Ostale komponente u PVC-u se ne razgrađuju. Titanijum dioksid (TiO2) je mineral koji PVC-u daje otpornost na UV zrake, on se nalazi u Zemljinoj kori i nerazgradiv je na sunčeve zrake i na ponovljeno ekstrudiranje, tako da se (što se njega tiče) proces može beskonačno ponavljati.

Neki inženjeri smatraju da je reciklirani PVC čak i bolji originalnog. Smatraju da je najbolja smeša od  20% korišćenjog i 80% originalnog PVC materijala. Potrebno je samo pre nego što se pusti u ekstruder, dobro očistiti korišćeni PVC od stranih materijala kao što su silikon, boje, lakovi i slično.

Krajnji je zaključak da PVC može da se reciklira i da treba da se reciklira. Zaštita životne sredine je veoma bitna, na planeti živi sve više ljudi tako da ljudi moraju da promene svoje navike kako bi je sačuvali. Recikliranje PVC- je energetski efikasnija metoda reciklaže u poređenju sa drugim materijalima za stolariju i samo je jedna mala komponenta kružne ekonomije i boljeg korišćenja resursa planete.